Poezija i njeno razumevanje među ljudima

Poezija i njeno razumevanje među ljudima

Verovatno ste se barem nekad zapitali da li biste mogli da čitate poeziju, a da ne obraćate pažnju ko je napisao? Da li biste mogli da razumete poeziju bez ulaska u dubinu značenja reči samog pesnika? Da li prilikom izbora knjige poezije posežete samo za autorima čije biografije poznajete? Sam ulazak u knjižaru znači traženje vama poznatog autora ili dozvoljavate da vam se preporuči nešto novo? Da li ste se ikada zapitali kako nastaje poezija?

 


MNOGO PITANJA I MNOGO ODGOVORA

Da bi se neko odlučio da piše poeziju, mora pre svega duboko u sebi da oseti i doživi ono o čemu želi da piše. Za pisanje poezije je potrebno imati otvoren i svestran um, mir i dušu spremnu da sve što leži na njoj stavi na papir. Pesnici su za većinu ljudi malo neshvatljivi. Mnogi ih smatraju čudacima, dok se, pak, oni retki ne ustručavaju da im se javno dive.

 

 

 

DA LI JE POEZIJA CENJENA?

Biti pesnik u vremenu u kome živimo je nažalost nešto što se ne ceni previše. Ranijih godina pesnici su imali status. Svi su ih gledali i obraćali im se s poštovanjem. Danas pesnici moraju aktivno da rade i druge poslove da bi preživeli. Kako se kaže, od pisanja poezije se ne živi.

 

 

 

Pisanju poezije obično posežu ljudi širokog srca. Oni su i sami, pre nego što su krenuli sa pisanjem, čitali razne tekstove poezije i proze. To im je pomoglo da se razviju maštu, a onda i da obogate rečnik.

 

 

 

OSNOVA DOBRE POEZIJE JE REČNIK

To je temelj svakog napisanog proznog i poetskog dela. Često se u šali kaže: Da biste mogli da pišete, morate biti neopisivo načitani. Ako pesnik sedne za radni sto i razmišlja kako da svoje prozno i poetsko delo učini što bizarnijim, ako unese što više metafora kako bi se dopala književnim kritičarima, rizikuje da se zatvori u hermetički krug. Velika je verovatnoća da će ga kritičari hvaliti. Možda čak i pobedi na nekoliko književnih konkursa, dobije lokalnu slavu i nešto novca. Međutim, to ne znači da će doći do šire publike.

 

 

 

Običnog čitaoca pesnik će teško kupiti pesmom koju niko ne razume, osim samog autora. Banalnost se može dozvoliti samo u delima za decu, koja još ne shvataju metafore. Prozno i poetsko delo mora izražavati unutrašnju istinu pesnika. Tada se dolazi do šire publike koja delo prihvata, pamti i prenosi sa kolena na koleno.

 

 

 

TEKST: BOJANA KWIEK

Bojana Kwiek – rođena 30.01.1986, u Jagodini, profesionalno se bavi pisanjem poezije i proze, copywriter, content writer, SEO writer, NLP praktičar, social menadžer. Živi u Poljskoj. Njena poezija krasi mnogobrojne zbirke poezije. Za sebe kaže da je večiti sanjar, zaljubljenik u more i svoju inspiraciju za pisanjem upravo pronalazi pored vode, u prirodi.

 

Neguje ljubav prema pisanju svakodnevno i želja joj je da i do drugih dođe magičnost pisanog dela. Smatra da je čitanje i pisanje jedan od lekova protiv depresije i preporučuje svima da svoje sumorne dane oboje dobrom knjigom, nekim časopisom, kafom ili koktelom i osmeh na licu je zagarantovan.