Devojčica zvana hrabrost − Ana Frank

Devojčica zvana hrabrost − Ana Frank

               Da li ste se ikada zapitali šta je zapravo hrabrost? Nju ne vidimo, ne možemo je dodirnuti, ali o njoj često govorimo i izražavamo želju da je osetimo i ispoljimo onda kada je najteže. U tekstu koji smo za sve vas pripremili, hrabrost ćete prepoznati imenom i prezimenom − Ana Frank.


 

DETINJSTVO BEZ DETINJSTVA

Život i rano detinjstvo Ane Frank obeležili su događaji puni neizvesnosti i preokreta. Iako je njena porodica bila i više nego skladna, puna ljubavi i harmonije, doživela je ono sa čime bi izuzetno mali broj ljudi mogao da se nosi.

 

 

Jedan od događaja koji je svakako ostavio najjači pečat jeste preseljenje u Amsterdam. Napustila je Nemačku zajedno sa ocem Otom, majkom Edit i tri godine starijom sestrom Margot Beti Frank. Zbog svega što će uslediti nakon odlaska u Amsterdam, Anu možemo poimati kao dete koje zapravo i nije imalo prostora da bude dete.

 

 

AMSTERDAM − NOVA NADA ILI POTPUNI PORAZ?

Oto Frank, Anin otac, u Amsterdam se preselio sa jasno definisanom poslovnom vizijom. Ta vizija podrazumevala je otvaranje holandske firme Opekta koja se bavila proizvodnjom i prodajom pektina. Pektin je proizvod koji se koristi za pravljenje želea.

 

 

 

Za njim su se u Amsterdam doselili i ostali članovi porodice, u februaru 1934. Među njima je poslednja bila Ana. Porodica je u novoj sredini u početku funkcionisala bez teškoća. Svako od njih bio je fokusiran na svoje obaveze, život je tekao kao mirno more bez bure i jakih talasa. Međutim, ono najgore usledilo je tek kasnije.

 

 

NEMAČKA PROTIV AMSTERDAMA

Napad Nemačke na Holandiju dogodio se 10. maja 1940. godine. Zbog antijevrejskih zakona i uredaba koje su bile izuzetno rigorozne, Ana je izgubila pravo na sve. Izgubila je pravo da šeta parkom, obilazi skupove, bude veselo i slobodno dete i ide u školu sa nejevrejima. Progon je bio nemilosrdan. Ana je bila primorana da u septembru 1941. godine napusti Montesori školu i krene da pohađa jevrejski licej.

 

 

 

Ali, tu nije bio kraj promenama. Već u maju naredne godine dolazi do nove naredbe. Naredba je obavezivala sve Jevreje starije od šest godina da na svojoj odeći nose žutu Davidovu zvezdu. Anina porodica našla se u vrtlogu neprijatelja koji je bio nemilosrdan, svesna toga da mora da pobegne i na taj način spasi svoj život. Granice su bile zatvorene, te je jedino što im je preostalo bilo skrivanje.

 

 

PRAVI I ISKRENI PRIJATELJ ANE FRANK

Trinaesti rođendan Ani Frank donosi, neki bi rekli, sasvim uobičajan poklon. Crveno-beli karirani album sa autogramima. Međutim, taj isti album Ana transformiše u svoj dnevnik. U pravog i iskrenog prijatelja kome se poverava i govori o prijateljima, školi i dečjim danima.

 

 

Tematika se potpuno menja kada Ana sa svojom porodicom stigne u skrovište, odnosno Tajni aneks, kako ga je ona nazivala. U zadnjem delu poslovanja njenog oca, u Prinsengrahtu 263, naišli su na prijateljsku ruku Miep Gies i njenog supruga Jama.

 

 

BORBA ZA TELO I DUH

U skrovištu koje je bilo tajno i u tom trenutku jedini dom Frankovih, 13. jula 1942. godine doselila se još jedna porodica. U pitanju su Pelsovi, koji su u objavljenom Aninom dnevniku nazvani van Dans. Njih je bilo troje. Osmi član Tajnog aneksa bio je Fridrih Fric Ferer, u dnevniku predstavljen kao Albert Disel. On je u njemu boravio od 16. novembra 1942. godine.

 

 

 

Ana je pisanje dnevnika videla kao svojevrsni beg, te ga je zbog toga i nastavila. Pisanje stranica koje će  promeniti mnoge živote trajalo je od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944. godine. Reči oslikavaju bolne uzdahe, teskobu duha i tela, strahove, nade, borbu, uspone, padove, ali i sukobe među osmoro ljudi koji su zajedno živeli.

 

RUŠENJE SIGURNOG GNEZDA

Tinejdžerski period Ana Frank zapamtila je po svemu, samo ne po dečjim tajnama, osmesima i prvim ljubavima. Sa svega 13 godina skrivala se u Tajnom aneksu, dok je dve godine kasnije uhapšena. Jutro 4. avgusta 1944. godine promenilo je živote osmoro ljudi. SS oficir i pripadnici holandske policije pronašli su policu za knjige koja je bila ulaz u Tajni aneks.

 

 

Otvorili su vrata, uhapsili sve ljude koji su na tom mestu živeli i odveli ih u kamp Vesterbork u Holandiji.  Trećeg septembra 1944. godine svi oni stavljeni su u poslednji voz koji je iz Vesterborka krenuo za Aušvic.

 

 

 

TRAGIČAN KRAJ

Dve sestre postale su žrtve teških okolnosti i prerano napustile svet koji su mogle da ulepšaju dečjom nevinošću i blistavim osmesima. Anina sestra Margo preminula je krajem februara ili početkom marta 1945. godine od posledica tifusa, a ista sudbina zadesila je i nju tek nekoliko dana kasnije.

 

 

 

SAČUVANO BLAGO

 Osim toga što se njen značaj ogleda u hrabrosti i želji da se uprkos problemima i mladim godinama ne preda, Ana Frank zapamćena je i po dnevniku koji svedoči o izuzetno teškom životu. Heroina koja ga je pronašla, otrgla od zaborava i predala njenom ocu je Miep Gies. Oto Frank nasleđe svoje ćerke nije sačuvao samo za sebe. Pokazao je svoju nesebičnost, prepoznao njegovu snagu i značaj, te je knjiga objavljena 1947. godine.

 

 

Dnevnik Ane Frank prikazuje hrabru borbu i surovost nacističke okupacije iz ugla mlade devojke. Knjiga je čitana širom sveta, urađene su i više nego uspešne filmske i scenske adaptacije. Muzej kuća Ane Frank jeste glavno turističko mesto u Amsterdamu i svedok istorijskog perioda koji nikada neće biti zaboravljen.

 

 

REČI ZA DUŠU

Na samom kraju teksta ostavljamo reči Ane Frank koje će vas zasigurno navesti na razmišljanje, oplemeniti i učiniti boljim ljudima.

Uspomene mi znače više od haljina. 

Seti se sve lepote oko tebe i budi srećan. 

Tamo gde postoji nada, postoji i život. Ona nas puni svežinom i hrabrošću i ponovno nas čini jakima. 

Svako ko je srećan čini druge srećnima.

 

 

 

TEKST: JELENA FILIPOVIĆ

Jelena Filipović apsolvent je na osnovnim akademskim studijama srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u čitanje, pisanu reč, prirodu i dobre i iskrene ljude.