Stranac – strah od nepoznatog

Stranac – strah od nepoznatog

Ako je strah naš zločin, a Kamijev Merso je svako od nas – onda smo svi stranci odbegli od društvenih uverenja. Da strah ne postoji, postojalo bi leglo jednoličnih monstruma koje evoluira u nestajanju, no strah postoji i boji se izumiranja. Takav strah primorava biće na razumske radnje, da bude i jeste čovek – onaj koji stvara život. Strah je naša istina, a ako je tako onda smo svi stranci u igri koja nam nije strana.


 

ISTINA JE LAŽNA?

 

Ničeova filozofija promatra slobodu čoveka koji stvara život (ne samo u smislu novorođenčeta, već u smislu stvari), dok se Kami na nju nadovezuje istinom koja je lažna. U slučaju Mersoa, on govori istinu koja kanonski postaje lažna. U svakom društvu postoji ono nešto što je lažno, istorijski zvano, te objektivne istine nema. U tom smislu, svi smo stranci sa svojim pojedinačnim istinama.

 

 

ODAKLE DOLAZIMO?

 

Poseta psihijatru jednaka je jednom analognom filmu. Staro je dobro, ali dobro je poznati strah od starog. Da razjasnimo razborito – strah od novog ne postoji, to je samo preimenovani strah od starog. Starog što će ponovo doći, starog na nepoznatoj matrici ili nepresečenoj vrpci – starog što čeka na nas da stignemo. U nekom trenutku, u svakom trenutku, stižemo. Niko se ne plaši smrti, već onoga što je pre i posle nje.

 

 

Odakle je došao strah od smrti? Ne znamo. Vodeći se tim principom, mi sami ne znamo čega se bojimo dok nam strah ne pogura želudac na usta. Stari strah uvek ispliva, a vrpca biva presečena. Strah postaje univerzalni deljenik u razlici života i smrti, ali mi smo izgubljeni negde na bledoj granici lepe umetnosti i kiča. Niko od nas nema dva želuca da proda za jedan analogni film i jednu posetu psihijatru. Dok ne krenemo da se cenkamo, u vodovod će sprovesti diazepame.

 

 

KO SMO?

 

Ceo svemir nosimo na leđima, ljubimo svoja neba i kupamo se u zracima sunca. Sanjamo – ljudi smo. Svako od nas je stranac u svom svetu, svom selu i snu. Od tih snova bežimo, od neba i sunca, zatvaramo se u reči, nagomilane i suve. Dan nas moli da ga čuvamo. Zato napuštamo svoj svet, selo i san. Ne, nismo stranci, naša pobuna nije teška, nije beg od društva, niti je gorda i tajanstvena. Nemamo od čega da bežimo, jer od svega smo pobegli – sveta, sela i sna.

 

 

KUDA IDEMO?

 

Stranac: strah od nepoznatog

 

Treba pronaći ravnotežu u iskustvu, našem i tuđem. Strah nas je jer se bojimo. Nisu nam rekli šta iznad neba raste, a šta u zemlju propada. Strah nas je jer se borimo. Nisu nam rekli kako, pa smo sami pronašli put do umetnosti. Apsurdnost života nalazi se u tome – strah  umetnost su nepredvidivi. Besmisleni kao i čovek. Jedno drugom strani kao i ljudi. U postmodernom dobu, u konzumerističkoj jurnjavi za apsurdnošću života (jer je to popularno), kada umetnost postaje kič i šund, a kultura demokratija ekranskih heroja, spektakularni diktat o strahu od nepoznatog sprovodi nove identitete sa uklesanom istorijskom ulogom. Međutim, nismo mi glupi, zato se i plašimo.

 

 

TEKST: NEVENA NIKOLIĆ

Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.