Gde su sve prisutni kič i šund?

Gde su sve prisutni kič i šund?

Sigurno vam se dogodilo da ste u toku nekog neobaveznog razgovora koristili  pojmove za koje niste bili sigurni šta predstavljaju. Izrazi  kao što su kič i šund su često prisutni pri komentarisanju neke serije, filma ili pesme. U nastavku ćete imati prilike da saznate detaljnije značenje ovih pojmova. 

 


 

DEGRADACIJA UMETNIČKIH DELA

Kič je niskokvalitetno stvaralaštvo koje ima za cilj da se dopadne što većem broju ljudi i da ostvari što je moguće veću prodaju. On predstavlja i degradaciju originalnih umetničkih dela. Kič i šund su toliko rasprostranjeni, da ih je veoma teško prepoznati. Nastaju kao kopije originalnih i priznatih umetničkih dela. Primeri toga mogu da budu razni ukrasi, suveniri, slike, TV serije, knjige, odeća i ostalo.

 

 

 

PROIZVODI MASOVNE KULTURE

Šund predstavlja deo kiča koji je rasprostranjen u književnosti. Ova dva pojma su glavni proizvodi u masovnoj kulturi. Kič je nastao u vreme industrijske revolucije koja se dešavala na prostorima Amerike i zapadne Evrope. Zbog ubrzane industrijalizacije, veliki broj ljudi se iselio iz sela i krenuo putem gradova, gde je napravljen i oformljen novi sloj društvenog staleža pod imenom radnička klasa. Ovaj sloj je dobio mogućnost da zbog posla ovlada pismenošću, ali je problem bio manjak slobodnog vremena. Tu se javio još jedan problem, a to je da im je veliki deo obrazovanja uskraćen, tako da iz tog razloga nisu bili najbolje upoznati sa kulturom i njenom vrednošću i značenju.

 

 

Ovde se javlja potreba za novom umetnošću koja će biti uprošćena i prilagođena novonastalom sloju. Ta umetnost je morala biti pristupačna i razumljiva novooformljenoj radničkoj klasi. Velikom brzinom zbog prevelike potražnje, ovaj pravac umetnosti se pretvorio u kulturu. Ona je dosta lakog štiva, laka za konzumaciju, ne zahtevajući nikakav intelektualni ili duhovni napor čoveka. U prevodu na nemački jezik, bukvalno značenje reči kič znači sklepati, a šund ima značenje tralje, otpada. Težak i haotičan život, u ljudima budi potražnju za jednostavnošću. Oni nemaju više snage da se udube u razmišljanje i da traže značenje u svemu. U skladu sa tim nastaje kič, kao nešto u šta čovek pronalazi svoju utehu i utapa osećanja.

 

 

Dobro je poznato pravo značenje umetnosti. Možda je ne shvataju baš svi, ali njena uloga je da iskaže svoj značaj posredno i tajanstveno. Da bi se razumela umetnost, potrebno je dobro tumačenje i razmišljanje. Kada dođete u susret sa nekim remek-delom, ukoliko niste  obožavalac umetnosti ili književnosti, mala je verovatnoća da ćete odmah videti njegov značaj. Većini čovečanstva su neka najveća svetska remek-dela nejasna, to jest, ne shvataju značaj i razlog tog dela.

 

 

SVAKO MOŽE BITI UMETNIK?

Pošto broj tih koji ne razumeju prevazilazi broj onih koji razumeju, kako bi i oni imali u čemu da uživaju i imaju razbibrigu, razvija se kič. Svako može biti tvorac toga, bio on umetnik ili ne. Kič isto može da se smatra umetnošću jer je čulima dostupan, ali njegova mana je u tome što je predstavnik kopije ili falsifikata originalnih dela. Ako je nešto original to znači da potiče iz najdubljeg dela ljudske duše, samo on zna pravu vrednost toga. Kada svoju rukotvorinu podeli sa drugima, možda će imati poteškoća da to razumeju, ali u tome je i svrha, da delo ipak ostane neka intima umetnika i da se njime poistovećuju samo oni koji su u duši slični sa autorom ili koji prolaze iste situacije kao i on.

 

 

GUBLJENJE PRAVIH VREDNOSTI

Kičaste stvari se masovno prave i uloga im je da budu prodate, da dospeju do što većeg broja ljudi. Na ovaj način se širi i nerazvijenost ukusa. Dešava se negativan efekat na kulturu i ljudima se smanjuju čula tako da kasnije izgube mogućnost da prepoznaju prave vrednosti legitimnih dela. Zbog toga se u nekim zemljama povećao porez na proizvodnju i prodaju kiča, a negde se čak i zabranila njegova distribucija. Kao primer, možemo navesti slučaj za vreme SFRJ, gde je grupa Južni vetar plaćala porez na kič.

 

 

 

MATERIJALIZAM KAO POSLEDICA

U današnje vreme, ljudi su sve više materijalisti, a to je posledica širenja kiča. Zbog njegove privlačnosti i dostupnosti  svugde, ljudi imaju potrebu da ga nagomilavaju u svojim domovima. Nije nam strano sakupljanje suvenira kada otputujemo negde, međutim, ti suveniri nisu ništa drugo no kič. Oni vrlo često prikazuju umanjene kopije pojedinih spomenika, kao na primer magneti sa slikom Krivog tornja u Pizi ili figurice Kipa slobode, a to su u stvari samo mali delići originala.

 

 

Oni služe da turisti mogu ponesti deo umetničkog dela svojim kućama. Ali oni nemaju nikakvu vrednost. Možda samo liče na znamenitosti, ali njih nije stvorila znamenita ruka. To su klasični falsifikati i njih je stvorio neki čovek koji od toga zarađuje. Naravno da sve što ima poreklo od čoveka samo radi zarade, gubi svoju vrednost. Zbog toga neki umetnici odbijaju da prodaju svoja dela jer bi ona onda izgubila svoje prvobitno značenje.

 

 

 

SERIJE PUNE DRAME

Pored raznih predmeta i odeće, odnosno materijalnih kičeva, tu su i razni filmovi, TV serije i rijaliti-programi. Već ste sigurno gledali neke serije koje su pune drame i koje su vas samo mamile da idete sa epizode na epizodu. Termin binge watching se odnosi na ovakav način praćenja serija. One ne zahtevaju nimalo razmišljanja, nemaju puno zamršenih situacija, već je sve pojednostavljeno i prati priču jednog glumca i njegov život. Jeste da su pune drame, ali to ne znači da je drama teška za shvatanje. Mozak  se često isključi prilikom praćenja ovakvih programa. Nama to ne predstavlja problem jer nam prija posle dugog i napornog radnog dana da malo danemo dušu. Ali ukoliko se odamo stalnom gledanju ovakvih serija, pamet će nas polako napuštati, sporije ćemo shvatati i logičke funkcije će nam odumirati.

 

 

 

KIČ JE SVUDA

Zato je najbolji način da se ove serije gledaju povremeno i to sa blagom kontrolom. Pored njih je najbolje gledati i kvizove i dokumentarce, kako bi se razmišljalo i da bi se razvijale moždane vijuge. Zbog ovakvih efekata, mnogi ljudi kič bojkotuju. Oni se trude da kič odstrane skroz iz svojih života, ali je to veoma teško uraditi s obzirom da je kič svuda oko nas. Kič možemo pronaći i u fotografijama sa putovanja ili nekih događaja. Kako oni predstavljaju zamrznuti trenutak nekog događaja, nikako ne mogu biti predstavljeni kao original. Iako su te fotografije naših ruku delo, iz određenog ugla, na određenom mestu, u određeno vreme i niko na ovom svetu ne može napraviti istu fotografiju kao i vi, ta fotografija je i dalje kič, to jest, kopija onoga što su naše oči u tom trenutku videle.

 

 

 

DELA NAPISANA BEZ CILJA

Posmatranje prirode i okoline našim očima, a ne kroz objektiv kamere predstavlja istinsko remek-delo. Šund predstavlja deo kiča i odnosi se na književno stvaralaštvo. Po značenju on predstavlja otpadak ili bezvredno delo. Isto kao što postoje kič serije, takođe, postoje i kič knjige, odnosno šund dela. Ta dela su napisana bez nekog višeg cilja. Samo se iznesu osećanja i misli na papir. Napravi se drama ili ono što ljudi imaju želju da čitaju, ljubavne priče, krimi romane i da se dobije neka zarada od toga.

 

 

 

ŠUND I MAGAZINI

Primer koji može da se navede za šund su razni magazini i časopisi u kojima se šire tračevi i problemi vezani za neke poznate ličnosti. Veliki broj ljudi bude zaintrigiran ovim, pa daje veliku količinu novca na šund tekstove. Ovi ljudi se bave tuđim životima i problemima. Kako pronalaze u kiču, tako i šund postaje mesto na kome ljudi pobegnu od stvarnosti, jer je lakše živeti tuđi nego svoj život.

 

 

 

ŠIRENJE KULTURE

Pored mnogobrojnih mana šunda i kiča, ipak postoji tu i neka dobra osobina. Ako pogledamo rimejk nekog umetničkog dela, to može da nas navede da pogledamo originalni film ili da čitamo originalno delo na kom se film zasniva. Ili ukoliko nam se desi da naiđemo na neki amaterski članak na neku temu, možemo dobiti veće interesovanje za to i onda pročitati nešto više i konkretnije o tome.

 

 

Na ovaj način, kič može uticati na širenje kulture. Kič se može, čak, preobraziti u neki vredniji objekat. Ukoliko nam neka voljena osoba iz ljubavi pokloni neki kič, mi ćemo stvoriti neku sentimentalnu vezu sa tim predmetom i on će nam ostaviti sećanje na tu osobu. To više nije kopija, jer se sada u tom predmetu nalaze osećanja koja mi gajimo prema toj osobi, samo taj predmet nosi tu dragocenost i izdvaja se iz gomile.

 

 

TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ

Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.