Šta je sve introspekcija?

Šta je sve introspekcija?

Jedna od prvih metoda u psihologiji bila je upravo introspekcija, u prevodu samoposmatranje. Na samim počecima psihologije kao nauke korišćena je ova metoda, u kojoj bi subjekt analizirao vlastite doživljaje i iskustvo, svoje misli, osećanja…

 


 

VRSTE

Postoje dve vrste samoposmatranja: retrospekcija i simultana introspekcija. Kada se analiza vrši na osnovu vlastitih sećanja na nekadašnja iskustva, taj proces se naziva retrospekcija. On se jako često javlja kod svakoga. Svi se povremeno prisećaju određenih iskustava koja su na neki način na njih ostavila trag. Druga vrsta, ne tako prisutna kod ljudi, zasniva se na prisutnosti. Simultana introspekcija predstavlja proces u kojem se samoposmatranje odvija u toku događaja. Ovu veštinu bi trebalo usavršiti, jer može sa sobom doneti dosta prednosti.

 

 

 

PREDNOSTI

Introspekcija je koristan alat koji dosta može služiti u radu na sebi. Daje mogućnost razumevanja ličnog ponašanja i samostalnog dolaska do odgovora na pitanja koja muče. Uz pomoć samoposmatranja dosta toga se može  naučiti iz prošlih iskustava, kako se ne bi ponavljala u budućnosti. Omogućava da se sumiraju lična iskustva, misli i osećanja, te na taj način  doprinosi izgradnji same ličnosti

 

 

MANE

Kao i sve na svetu i introspekcija ima svoje mane, a jedna od njih je zanemarivanje nesvesnih procesa. Veliki deo ponašanja zavisi od nesvesnog dela uma. Svi smo barem jednom videli fotografiju ledenog brega u vodi, odnosno slikovit prikaz Frojdovog koncepta ljudske psihe. Na slici se nalazi ledeni breg kojem su dve trećine potopljene u vodi. Na površini vode je vrh ledenog brega koji predstavlja svest, trenutna osećanja, misli, percepcija, a mozak je svestan tih informacija u svakom trenutku.

 

 

Deo brega koji se nalazi ispod površine vode deli se na dva dela: podsvest i nesvest. U podsvesnom delu nalaze se one informacije kojih mozak trenutno nije svestan, ali lako je doći do njih. I na kraju nesvestan deo uma predstavljaju informacije do kojih se teže dolazi. Tu spadaju strahovi, traume, neispunjene želje, neprihvatljiva osećanja… Zato ovaj metod nije savršen, ponekad je teško biti objektivan prema samom sebi, a nekada se jednostavno ne može doći do dna ledenog brega.

 

Možeš videti sebe kao talas u okeanu ili možeš videti sebe kao okean – Opra Vinfri

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni