Velikan pisane reči − Meša Selimović

Velikan pisane reči − Meša Selimović

Jedan od najvećih i najcenjenijih pisaca južnoslovenske književnosti čije je pero ostavilo dubok trag svojim delima jeste Mehmed Meša Selimović.


 

TEŽAK ŽIVOT

Ovaj velikan je rođen 26. aprila 1910. godine u Tuzli, gde je završio osnovnu i srednju školu. Uprkos teškom životu, prepunom ličnih tragedija, Meša je stasao u jaku i stabilnu ličnost. Čak i pored noževa zabijenih u leđa od strane onih kojima je najviše verovao, voleo je ljude i jednu ženu koja mu je bila najveći oslonac u životu. Težak život u još težem vremenu, naveo je Mešu da pravi izbore koji se nisu svideli okolini. Upravo u toj okolini je i nalazio inspiraciju za svoja najveća dela.

 

Zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom u Drugom svetskom ratu, hapse ga, ali ga ubrzo i oslobađaju zbog nedostatka dokaza. Nakon toga postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Završio je srpskohrvatski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

 

KNJIŽEVNO STVARALAŠTVO

Njegovo književno stvaralaštvo počinje prilično kasno. Najbolji romani nastali su šezdesetih i sedamdesetih godina. Prva knjiga koju je objavio bila je zbirka pripovedaka Prva četa. Nakon ove zbirke, objavio je roman Tišine, a ubrzo nakon toga ovog pisca su proslavili i romani Tuđa zemlja i Magla i mesečina.

 

 

DERVIŠ I SMRT

Međutim, pravo remek-delo njegovog književnog stvaralaštva predstavlja roman Derviš i smrt. Ovaj roman prati glavnog junaka, šejha Ahmeda Nurudina. On, obuzet filozofskim pitanjima o životu, dolazi do poraznog saznanja da je život prošao u uzaludnosti i besmislu. Roman je ostvaren i na psihološkom i na filozofskom planu. Na psihološkom planu predstavlja ispovest junaka koji na kraju svog životnog puta introspektivno svodi svoj životni bilans. Filozofski gledano, fokus je na čoveku kao moralnom biću i smislu njegove egzistencije. Ovo delo počinje od istina zasnovanih na dogmatskom mišljenju, da bi došlo do čovekovog pitanja šta je smisao života i njegove spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca života svakog pojedinca.

 

 

ROMAN O BRATU

Za ovaj roman sam Meša je rekao da je to roman o njegovom bratu. U njoj je prikazao jedva primetnu borbu protiv društva i napad na sebe zbog ćutanja kada je njegov brat bio u opasnosti. Naime, Mešin brat se, takođe, borio na strani partizana u Drugom svetskom ratu. Međutim, pred kraj rata, njegov brat je optužen za krađu i to krađu kreveta iz neke napuštene kuće, kako njegova supruga, koja je bila pred porođajem, ne bi spavala na podu. (link) Zbog toga biva osuđen na smrt. Nakon ovog romana, objavio je roman Tvrđava i autobiografiju Sećanja.

 

 

SAMOKRITIČNOST

Ovaj velikan pisane reči zauzeo je veoma važno mesto u našoj književnosti. Imao je nešto što je u književnosti retko, a to je samokritičnost. Sačekao je da dovoljno razvije svoj jezik kako bi dosledno izrazio svoju ličnu priču. Posvetio se izučavanju zanata pisanja romana kako bi preneo ono što ga je tištilo, jer najveće knjige nastaju iz teških rana koje bole.

 

 

KNJIŽEVNOST TRAŽI SMIRENOST

Kada samo pogledamo današnju književnost, dovoljno je da doživimo neko teško životno iskustvo koje će nam stvoriti rane, te ćemo od tih rana odmah napisati prozno delo. Upravo to Meša Selimović nije uradio. Sam je rekao, da je odmah nakon ubistva brata napisao Derviš i smrt, taj roman bi bio prepun afekata i ogorčenosti, a to velika književnost ne traži. Ona traži smirenost. Sama lična priča nema značajno mesto u velikoj književnosti, ali kada je Meša kroz lik Ahmeda Nurudina prelomio svoju ličnu priču ubistva svoga brata, to stvara potpuno drugačiji utisak. Ova priča je zato sazrevala 20 godina, u kojoj je pisac sazreo i emotivno, ali i zanatski, stvorivši na kraju delo koje se i dan-danas čita i prepričava.

 

 

 

NAJVAŽNIJE JE BITI ČOVEK

Život ovog pisca obeležile su traume teškog vremena u kom je živeo. Verovao je ljudima, a mnogi su ga izdali. Međutim, pored tih trauma nije zaboravio šta je najvažnije u životu – biti čovek. Rekao je: Samo izvolite, poslužite se mojom dobrotom, trošite moju iskrenost, hranite svoj ego mojom ljubavlju, gužvajte moje emocije kao staru hartiju, uzalud vam trud. Nećete postati bolji, nećete postati ja, jer treba vam i duša. A nju mi ne možete uzeti i sve dok je imam, ostat ću čovjek. Ovim je Meša Selimović otkrio veliku istinu koju često zaboravljamo: Imati dušu, znači biti čovek, jer čovek bez duše, nije čovek.

 

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.