Ekološki značaj sopstvenih boca za vodu

Ekološki značaj sopstvenih boca za vodu

Otpad mora da je magična reč. Kada prestanu da nam služe iz ovih ili onih razloga, stvari se odjednom pretvaraju u nešto što više nije naša briga, nije naša odgovornost, pretvaraju se u otpad. Da li smo ikada razmišljali o stvarima nakon što smo ih bacili u smeće? Tim magičnim činom, one za nas prestaju da postoje. Ali, samo za nas.

 


Leto je, vrućina postaje nepodnošljiva, vanredno je stanje. Izašli ste napolje i u prvoj samoposluzi kupujete sebi vodu. Gasite svoju žeđ brzo i efikasno, prazna flaša ispunjava svoju ulogu, a vaš put se nastavlja. Sve se odvija gotovo automatski, bez prevelikog razmišljanja.

 

 

 

PLASTIČNE FLAŠE SVOJ PUT NASTAVLJAJU

Međutim, ova razmena se ne završava ovde. Možda je sada nepotrebna, ali i flaša nastavlja svoj put. Ova je završila u kanti, ali neka druga je ostala pored puta, a neka na travnjaku. Sve one sa milionima tona svojih plastičnih rođaka putuju ka rekama. Reke ih odvode u mora, a mora u okeane. Krug života se nastavlja. Sve te vode, zatrpane stvarima koje za nas više ne postoje, tole našu žeđ i pune naše gladne stomake. Naša je voda, naša je hrana, ali otpad nije naš, on ne postoji. Da li ćemo se isto osećati i prema vodi kada ona ne bude postojala zbog otpada?

 

 

 

DVADESET I DEVET MILIONA TONA TEŠKO BREME NAŠE NEODGOVORNOSTI

Stručnjaci predviđaju da će se do 2040. godine količina plastike koja se uliva u more utrostručiti na skoro 29 miliona tona godišnje, kako navodi časopis Nacionalna Geografija u jednom od skorašnjih članaka. Čovek ima neverovatnu moć da ignoriše svoju odgovornost, a ona postaje 29 miliona tona teška. I ne samo to, sva naša plastika koju iz dana u dan sve više umnožavamo nadživeće nas za hiljade godina. Naši daleki potomci biće svedoci našeg zapostavljanja.

 

SISTEMI SE SASTOJE OD JEDINKI

 

I možda vas je sva ova veličina uplašila, pa ste iz straha krenuli da se povlačite – vaš udeo u svemu tome je mali, vi kao pojedinci ne možete učiniti ništa. Velike korporacije i oni koji vode sistem moraju se menjati. Ali, sistem je sačinjen od pojedinaca i to ne zaobilazi vas, male ili velike, promene se moraju dešavati, ovde i sada.

 

 

Leto je, vrućina postaje nepodnošljiva, vanredno je stanje. Izašli ste napolje i odmah vas je obuzela žeđ. Vadite iz torbe čeličnu bocu punu vode, brzo se okrepljujete i nastavljate svoj put. Prolaznik pored vas slučajno je primetio ovu posudu koju držite i zapitao se: Otpad mora da je magična reč. Da li smo ikada razmišljali o stvarima nakon što smo ih bacili u smeće?

 

 

TEKST: JELENA VUJKOVIĆ

Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.