Klase i elite − u čemu je razlika?

Klase i elite − u čemu je razlika?

U savremenom društvu, veoma važnu ulogu u funkcionisanju celokupnog sistema i svetskog poretka zauzima društvo. Ono je sa svim svojim karakteristikama prisutno u sferama politike, ekonomije, kulture i svih ostalih komponenti koje čine određeni sistem. Klase i elite predstavljaju segmente koji se javljaju kao posledica određenih razlika. 

 


 

 

PODREĐENOST I NADREĐENOST

U okviru društva postoje elementi i komponente koje su uslovljene karakteristikama pojedinca i njihovih položaja, uloga, sa sobom noseći određeni status, ugled i ulogu. Upravo te razlike u društvu doprinose podeli na klase. Podela se zasniva na hijerarhiji, odnosno sistemu podređenosti i nadređenosti gde se gradaciono status pojedinaca povećava u odnosu na pripadnost klasi.

 

 

 

KLASA NESVESNA POLOŽAJA

Istorijski razvoj klasa bio je zasnovan na samom razvoju industrije, trgovine, gradova i država. To je za razliku od perioda lovačkih i sakupljačkih društava, gde je ugled zavisio isključivo od pola i starosti, podrazumevalo sistem ispunjen razlikama u bogatstvu, statusu i položaju. Razvojem proizvodnje i potražnje na tržištvu dolazi do sve većeg napretka sistema za čije je funkcionisanje potrebno pregršt različitih stručnjaka koji bi se bavili određenim pojedinostima. Potrebna je klasa nesvesna svog klasnog položaja i podložna eksploataciji i manjina koja bi tim sistemom upravljala i iz njega izvukla najveću dobit.

 

 

Primer za ovakav sistem može se videti u kapitalističkom društvu kojim se bavio Karl Marks. On zaključuje da se podela na klase zasniva na odnosu koji pojedinac ima prema sredstvima za proizvodnju. Ukoliko ih pojedinac poseduje, on spada u višu klasu i ima mogućnost da eksploatiše one koji bi pomoću sredstava stvorili proizvode. Pripadnost određenoj klasi se može odrediti na osnovu zajedničkih osobina koje ta klasa poseduje. To je sličan način života, posedovanje određenih statusnih simbola ili način sticanja dohotka.

 

 

 

NAJSPOSOBNIJI POJEDINCI

Iz celokupne podele društva na klase može se izvojiti opšta podela na elitu i masu. Elita predstavlja najvišu statusnu grupu u nekoj strukturi, a čini je manjina. Prema Vilfredu Paretu, ona je skup najsposobnijih pojedinaca u grani jedne delatnosti. Elita ima moć i sposobost da diktira normama, vrednostima i ideologijama koje će biti zastupljene u nižim slojevima, a sve sa ciljem koristi, trenutne ili dugoročne dobiti. Sve klase koje su hijerarhijski ispod elite i izvršavaju odluke koje ona donese predstavljaju masu koja jednim delom nije svesna eksploatisanja. Drugi deo čine sposobni pojedinci nižih slojeva koji dolaze do vrha svoje klase i pretenduju da jednog trenutka postanu članovi elite.

 

 

 

NEZADOVOLJSTVO

Sve te podele, na bogate i siromašne, ugledne i neugledne, podređene i nadređene rezultiraju nezadovoljstvom pripadnika nižih klasa. Trenutak kada oni osveste svoju klasnu pripadnost, stvara se određena vrsta sukoba između klasa i to vremenom dovodi do sunovrata društva i njegovog slabog funkcionisanja. Konstantno uspostavljanje zabrana, kontrolisanje slobode i onemogućavanje prava nižih slojeva podstiče bojkot i vremenom dolazi do svrgavanja elite, njenog kruženja i ponovni tok istorije u nadi da će neka sledeća vrhovna klasa zadovoljiti potrebe i prava nižih slojeva zajedno sa mogućnostima za dalji napredak.

 

 

TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ

Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnost