Eksperiment: Violinista u metrou

Eksperiment: Violinista u metrou

 Violinista u metrou. U podzemnoj stanici u Vašingtonu, 2007. održan je socijalni eksperiment gde je mladić oko sat vremena svirao violinu. Tokom tog perioda, veliki broj ljudi je prošao kroz stanicu, ali samo nekolicina je zastala da posluša melodiju. Neke osobe su prišle i ubacile novac, ali niko se nije zadržao duže od dva minuta, već je svako pošao svojim putem.


 

Kada je završio sa sviranjem, oko mladića nije bilo ljudi, niti je iko dao pažnju završetku njegovog sviranja. Ono što prolaznici nisu znali, jeste da je violinista bio Džošua Bel, poznati svetski muzičar. Dva dana pred ovaj eksperiment, rasprodao je sve karte za svoj koncert u Bostonu. Karte za ovaj koncert u proseku su iznosile 100 dolara, dok su prolaznici u Vašingtonu imali priliku da ga slušaju sat vremena za džabe.

 

 

KOLIKO VREDNUJEMO UMETNOST RADI PRESTIŽA, A KOLIKO  SAMU UMETNOST?

Ovaj eksperiment može navesti da se zapitamo: Ako nemamo vremena da saslušamo jednog od najtalentovanijih muzičara, koliko smo još lepih trenutaka propustili zbog toga ili same mogućnosti da ih percipiramo? Da li možemo da pronađemo nešto čemu ćemo se diviti ili ceniti, bez obzira ako se ne nalazimo na uobičajenom mestu ili u žurbi?

 

 

 

SITNICE KAO SUBSTITUT SREĆE

Eksperiment je kod nekih ljudi doveo do osvešćenja da mnogo pažnje pridajemo istim stvarima: finansijama, ekonomskoj i globalnoj krizi, ličnim problemima koji nas tište. Kao i da nismo  u stanju da ugledamo i druge pojave, možda čak i fundamentalnije od onih za koje brinemo, a koje brzo prolaze.

 

 

ŠTA STRUČNJACI KAŽU?

Psiholog Roberto Čaldini smatra da se ovim potvrđuje da će ljudi više ceniti proizvod ukoliko moraju da plate za njega i ukoliko je potražnja velika. Pogotovo, ukoliko je teško doći do praozvoda (u ovom slučaju – do karata), jer sama potražnja privlači ljude. Takođe, ono što bi mogao biti uzrok ignorisanja violiniste jeste izbegavanje ostvarivanja bilo kakve veze, jer bi to podiglo očekivanja svirača da će dobiti novac. Zbog toga, ljudi koji su prolazili pored njega nisu ga gledali u oči, već su užurbano prolazili.

 

 

 

Ono što bi se moglo zaključiti je: da su ljudi znali da je violinista Džošua Bel, više bi se ljudi okupilo i slušalo muziku.

 

 

KVALITET ISPRED MATERIJALNOG UZDIGNUĆA

Ovaj eksperiment može da nam služi kao podsetnik da uvek pokušavamo da ne izgubimo značaj sitnih stvari koje nam se dešavaju svakodnevno, a uzimamo ih zdravo za gotovo. U svakom okruženju možemo pronaći nešto lepo, samo ako smo svesni sebe i sveta. Nemojmo dozvoliti više da zbog prestiža i materijalisanja zaboravimo na one sitne, čarobne momente, jer upravo oni sadrže sreću.

 

 

 

TEKST: ZORANA BRKLJAČ 

Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.