Autoritarni i autoritativni pristup

Autoritarni i autoritativni pristup

Pojam autoriteta i autoritativne ličnosti je opštepoznat. Međutim, ovaj pojam ima i svog protivnika sa kojim ga mnogi često dovode u vezu, a čak ih neki shvataju i kao sinonime. Iako nas zvuk izgovaranja autoritarni i autoritativni pristup navodi na to da pomislimo da su slični, oni se zapravo i te kako razlikuju.

 


 

RAZLIKE VLADANJA

Rečnik srpskog jezika za pojam autoritaran navodi: koji je zasnovan na slepom podaničkom potčinjavanju vlastima. S druge strane, za pojam autoritativan navodi: koji se zasniva na autoritetu, merodavan; koji ima autiriteta; ugledan, uvažen; samouveren. Kada je u pitanju vlast, ova razlika bi se sastojala u tome što vlast autoritativnog vladara podrazumeva slobodno prihvatanje njegovog autoriteta. Međutim, autoritarni vladar zahteva slepo potčinjavanje sopstvenoj vlasti, bez mogućnosti izbora.

 

 

 

AUTORITARNI STIL

Pored autoritativnog i autoritarnog načina vladanja, ova dva pojma se često pojavljuju kao stilovi roditeljstva u postupku vaspitavanja dece. Naime, postoji autoritarni stil roditeljstva koji podrazumeva strogo postupanje prema detetu. Roditelji imaju strog nadzor nad detetom koji uključuje i čvrstu kontrolu, postavljaju im velike zahteve, a sve to uz odsustvo ljubavi i topline.

 

 

Ovim stilom se deca uče samokontroli, ali i slepom poštovanju autoriteta kog ne zanimaju osećanja deteta, čime se stvara kombinacija emocionalne hladnoće i čvrste kontrole. Ovakav odnos između roditelja i deteta gradi pravilo nadređenog i podređenog i stvara sistem nagrade i kazne. Deca ovakvih roditelja postaju nesigurna i povučena. Dominantan je strah (strah uopšte, ali i od roditelja), uznemirenost, neiskrenost, lažno poštovanje i stalni teret brige da se udovolji roditelju kako ne bi bili kažnjeni.

 

 

 

AUTORITATIVNI STIL

S druge strane, autoritativni stil roditeljstva na neki način predstavlja neku  zlatnu  sredinu, jer ne ide u drugu krajnost, već od svake strane uzima deo, tako da na kraju uspostavi ravnotežu. Naime, ovaj stil predstavlja demokratski, dosledan stil.

 

 

 

Postupajući na ovakav način, roditelji deci postavljaju velike zahteve, ali za razliku od autoritarnog stila, ovde su ti zahtevi primereni detetovom uzrastu uz istovremeno čvrst nadzor i kontrolu. Uz to, roditelji deci pružaju neizmernu ljubav, podršku, vode računa o njihovim osećanjima, sa ciljem da doprinesu dečjoj znatiželji i sreći. Takođe, podstiču ih na kreativnost i stvaraju osećaj nezavisnosti. Dakle, u ovom slučaju dominira kombinacija emocionalne topline i čvrste kontrole.

 

 

Temelj odnosa između roditelja i deteta jeste demokratičnost koja podrazumeva dobru komunikaciju i podsticaj deteta, ali uz izvesnu dozu kontrole usmerenu na detetova neželjena ponašanja. Deca rastući pored ovakvih roditelja razvijaju samopouzdanje i sigurnost u sebe, koje će im kasnije mnogo pomoći u izgrađivanju ličnosti. Takođe, ovakav stil će pospešiti izgrađivanje visokog stepena samokontrole kod dece. Kod njih dominira osećaj poštovanja i samopoštovanja, poverenja i odgovornosti.

 

 

UTICAJ OVIH PRISTUPA NA DECU

Uočivši razlike između ova dva pojma možemo zaključiti da bilo koji oblik autoritarnog vladanja može negativno uticati kako na decu, tako i na društvo uopšte. Autoritativno vladanje i postupanje, opet, iako uključuje prisustvo određene kontrole, ipak podrazumeva i neku slobodu u prihvatanju autoriteta što, složićemo se, ima pozitivan uticaj na društvo.

 

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.