Deca cveća − Hipi pokret

Deca cveća − Hipi pokret

Pedesete godine prošlog veka u Americi sa sobom su ponele breme konformizma i propagandnih skupova koji su pozivali na mržnju i dehumanizaciju. Početkom šezdesetih godina u jeku moralnog odumiranja za vreme Vijetnamskog rata, iz stega normi istrgla se u prvi mah mala supkulturna grupa aktivista, koja je vrlo brzo pridobila veliki broj pristalica.

 


 

NOVA SUPKULTURA: BUNT SLOBODE

Ljudi željni promena izašli su na ulice i započeli mirne proteste, zarad najvrednijeg ljudskog prava − prava na slobodu. Prioriteti kojima su se vodili hipi aktivisti ovog kontrakulturnog pokreta zasnovani su na temeljima mira i harmonije, po kojima je kasnije nastala posebna klasa aktivista. Ona se malo razlikovala od prvobitne hipi zajednice, a njeni pripadnici dobili su naziv deca cveća. Novonastala supkultura je u to vreme za mlade predstavljala način pobune protiv sveta koji je u svojoj mržnji i ratovima izgubio empatiju i ljudskost. Bunt slobode postao je način života i bio je prisutan svuda.

 

 

FIZIČKE KARAKTERISTIKE I ISPOLJAVANJA NOVE KULTURE

Razlika u shvatanju politike između konformističke mase i aktivista dovela je do promena u kulturnim korenima. Na ulicama su se mogli sresti tinejdžeri koji hodaju bosi, pevaju i žive za trenutak istinske slobode. Neretko bi se okupljali oko logorske vatre i u zanosu melodične muzike igrali oko nje. Autentičnost je navirala sa svih strana, počevši od rokenrol muzike koja je zauzela posebno mesto i značaj u razvoju ovog supkulturnog pokreta, metafizičkog tumačenja života pa do samog načina odevanja.

 

deca cveća

 

SREĆA KAO SMISAO ŽIVOTA

Deca cveća su nosila košulje raznih cvetnih dezena, duge zvoncarice, ručno pravljeni nakit i šarene trake upletene u duge neočešljane kose. Svet je za njih bio samo prostor zaglavljen u međutalasnoj dužini svemira, a jedini cilj u životu je bila sreća. Svoje stavove su iznosili u javnim protestima odbijajući bilo koji oblik govora mržnje i zalagajući se za toleranciju, ravnopravnost polova, prihvatanje LGBT zajednica, ekološki zdrav sistem i mir u svetu.

 

 

VUDSTOK

Vudstok je je bio trodnevni festivala rok muzike, koji se održao u avgustu 1969. na farmi u blizini Betela u državi Njujork. Festival je tog leta na poljanama imanja okupio skoro pola miliona ljudi koji su plesali bosi na kiši i uprkos lošem vremenu, uživali u muzici. Nije bilo pravila, niti posebnih ograničenja, pa su se samim tim u masi mogli sresti ljudi najraznovrsnijih klasnih slojeva.

 

deca cveća

 

Mnogi posetioci su konzumirali opojne supstance i u zanosu strasti vodili ljubav pod vedrim nebom. Vudstok je sa sobom poneo i tragične posledice usled predoziranja heroinom i jednog nesrećnog incidenta.

 

 

Pesma koja je obeležila početak manifestacije bila je Suit Judy Blue Eyes. Na festivalu su nastupili mnogobrojni poznati muzičari tog vremena kao što su: Hu, Džimi Hendriks, Džoni Vinter, Mauntin, Grejtful ded, Džoan Baez, Dženis Džoplin i drugi.

 

 

Tog kišnog leta, u slobodnjačkoj masi ispisana je istorija postanka jedne nove kulture koja će se zalagati za slobodu i ljubav i promeniti tok razvoja rokenrola.

 

 

Ja zaista nemam puno da ti ponudim… par

toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno, ali

verno srce. Imam i kofer pun ljubavi i dva

jastuka, pomalo već stara…ali se još oseća

miris mojih snova. Nemam ja puno na dlanu… par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice…

Jedan osmeh i oči pune nade.

− Bob Marli

 

 

TEKST: JASMINA MITIĆ

Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.