Ako ste ljubitelji životinja sigurno ste se nekada zapitali kako one međusobno komuniciraju, sporazumevaju se, da li možda razgovaraju na neki način i da li je moguće da ih mi razumemo. Evolucijom, životinje su razvile sposobnost komunikacije kako bi preživele i izbegle potencijalne opasnosti, ali i zbog razmnožavanja i produženja vrste.
ZAVOĐENJE
Postoji više različitih oblika komunikacije među životinjama, najčešći među njima jesu glasovni, vizuelni znakovi, dodir, hemijske reakcije, a kod vodenih životinja prisutna je elektrorecepcija o kojoj naučnici još uvek ne znaju mnogo. Njihova komunikacija se uglavnom svodi na to gde mogu pronaći hranu, ili upozorenje da nailazi opasnost.
Neretko životinje svoje sposobnosti komuniciranja koriste i u svrhu zavođenja. Na primer makakiji, vrsta majmuna, zavode tako što mužjak ženki sređuje krzno i čisti ga od buva.
Što se tiče krokodila, mužjak kako bi privukao ženku obavlja ceo ritual počevši od ispuštanja zvukova jako visoke frekvencije ispod površine vode, kroz nozdrve ispušta vodu, i savija svoje telo u oblik luka. Kada privuče pažnju ženke, ona se pridružuje ovoj zanimljivoj vrsti rituala i zajedno ispuštaju mehuriće vode kroz nozdrve i trljaju se njuškama i leđima.
Jedan od najzanimljivijih rituala zavođenja definitivno izvodi pauk paun, koji je dobio ovaj naziv zbog svog šarenog i egzotičnog izgleda. Mužjak ove vrste pauka izvodi svoj specifičan ples kojim pokušava da zadivi ženku, jer u suprotnom, ako joj se ne dopadne dovoljno, ona će ga bez problema pojesti.
MEĐUSOBNE SARADNJE
Naučnici su otkrili da životinje imaju sposobnost da komuniciraju ne samo sa svojom vrstom, već i sa drugim vrstama. Mnoge životinje međusobno sarađuju kako bi postigle obostrano zadovoljstvo. Na primer, neke od većih riba predatora povremeno šalju signale sitnim ribicama da im očiste zube što one, bez ikakvog straha da će biti pojedene, i rade. Zanimljivo je i to da pojedine vrste buba, kako im mravi ne bi pojeli biljke koje nastanjuju, odvraćaju ih tako što ih dobrovoljno hrane, pa samim tim i jedni i drugi imaju koristi od toga.
Pčele su jako poznate po svojoj međusobnoj komunikaciji i jako su vešte u tome. U slučaju da jedna od pčela pronađe izvor nektara ili polena, odmah se vraća u svoj roj i ostatku pčela specifičnim plesom objašnjava gde se on nalazi. Ples se izvodi na način da ukoliko je izvor hrane blizu, pčela leti u krug. U slučaju da se izvor nalazi dalje, pčela u vazduhu iscrtava broj osam, što ostatku roja sa preciznošću koju možemo da uporedimo sa GPS sistemima, objašnjava na kojoj se tačno lokaciji i udaljenosti hrana nalazi. Naučnici su proučavali ove signale komunikacije koje pčele šalju jedne drugima. Kada su počeli da računaju udaljenost lokacija, svaki put su pronalazili tačno ono mesto na koje se i ostatak roja skupljao nakon što im je jedna od pčela dala signal gde se izvor nalazi. Međutim, ispostavilo se da pčele zahvaljujući čulima koje ljudi nemaju, mnogo brže razumeju ove signale, koje bi čovek mogao da razume jedino uz pomoć mašina.
JEZIK DELFINA
Delfini su jedni od najinteligentnijih životinja na planeti, pa samim tim imaju veoma složen sistem komunikacije. Naučnici su potvrdili da sposobnost govora postoji samo kod životinja čiji mozak teži više od 700 grama, a delfinima težina mozga nosi i do dva kilograma. Osim toga, otkriveno je nešto što je bilo dokazano da samo ljudski mozak poseduje, a to su tiha područja u kori velikog mozga. Sve ovo dokazuje da zvuci koje delfini proizvode ipak imaju neko veće značenje.
Istraživanja su dokazala da delfini imaju svoj jezik. Osim toga što upozoravaju jedni druge na opasnost ili usmeravaju na mesto gde se nalazi hrana, svaki od delfina ima svoje ime, odnosno prepoznaju jedni druge po specifičnom zvižduku i boji glasa.
Naučnici otkrivaju i to da svaka mahuna, odnosno grupa delfina, ima svoj rečnik. Delfini u istoj grupi savršeno razumeju jedni druge, međutim to nije slučaj sa delfinima iz različitih mahuna, što je identično kod ljudi iz različitih zemalja.
TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ
Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni
