Šarl Bodler: Cveće zla i simbolizam

Šarl Bodler: Cveće zla i simbolizam

Krajem 19. veka u Francuskoj se razvio pravac koji je obeležio jedan period književnog stvaralaštva, a to je simbolizam. Ovaj pravac je nikao iz društvenih promena i istorijskih događaja koje su obuhvatile 19. vek, kao što su nastanak materijalizma, industrijalizacija, tehnički i naučni napredak. U to vreme je vladala pozitivistička slika sveta kojoj se simbolizam protivio.


 

O SIMBOLIZMU

Slika konvencionalne religije i morala dovela je do težnje za novim razvojnim mogućnostima kojima su težili simbolisti. Simbolisti su to postizali oblikovanjem sveta na specifičan način, putem simbola. Sam naziv simbolizam upućuje na simbol kao znak, jezički izraz. Simbol je nešto što najpre aktivira naša čula, a zatim upućuje na šire shvatanje, kako bi se njegova asocijacija potpuno razumela.

 

 

ŠARL BODLER I CVEĆE ZLA

Preteča simbolizma, Šarl Bodler, pesnik je koji je reči vešto pretvarao u simbole, na taj način indirektno upućujući na suštinu. Kao majstor poezije tog vremena, pišući svoje pesme umeo je da izvuče lepotu iz zla. Bodler je bio čovek koji je težio idealima, a koje je sa sobom na dno povukao vrtlog poroka u koji je pesnik upao. Samoća, bolest duše i tuga koje su zavladale ovim ukletim pesnikom oblikovale su jednu zbirku pesama pod nazivom Cveće zla.

 

Ovo delo dugo nije bilo prihvaćeno, a čak ga je dovelo i do progonstva, jer je pesnik dirnuo u žicu savremenog društva, otvorivši rane i time otkrivši bolne tačke u užasnom obliku. Zbirku je pripremao deset godina, nakog čega je se ona našla na sudu pod optužbom da je njenim objavljivanjem ugrožen javni moral. Bodler biva pušten iz zatvora, ali je uslov za to bio da određene pesme izbaci iz zbirke.

 

 

SIMBOLIKA NASLOVA ZBIRKE

Sam naziv zbirke predstavlja oksimoron. Naime, cveće nas asocira na nešto lepo, mirisno, pozitivno, dok mu se, s druge strane, zlo suprotstavlja svojom negativnošću. Ova igra rečima u naslovu potpuno je opravdana sadržajem pesama u zbirci.

 

 

U ovu užasnu knjigu stavio sam sve svoje srce, svu svoju nežnost, svu svoju religiju (prerušenu), svu svoju mržnju. Ovako je govorio Bodler opisavši sastav osećanja u svojoj zbirci. Zbirka Cveće zla sadrži vise od 160 pesama, pri tome podeljena u pet celina i šest ciklusa. Svaka njegova pesme ne obraća se nikome pojedinačno, već svakome od nas, našem duboko zakopanom biću.

 

MRAČNA STRANA NAŠEG BIĆA

On kroz pesme analizira svoja osećanja, preispituje sebe, pozivajući čitaoca da mu se u tome pridruži, da i on analizira sebe čitajući njegove pesme. U duhu simbolizma, pejzažom oslikanim u zbirci prikazuje stanje svoje duše. On govori o mračnim stranama nemorala i u tom govoru se može videti revolt pesnika prema takvom životu. Međutim, iako o tome govori negativno, određeni stihovi nam pokazuju da on hvali tu mračnu stranu svog unutrašnjeg bića. Ako se pažljivo čita, možemo videti da je Bodler imao kritički stav prema tadašnjem društvu, te mnoge slike pokazuju kako on to društvo vidi kao potpuno neorganizovano.

 

 

PRVI CIKLUS

Vrata zbirke otvara Uvodna pesma posvećena čitaocu. Bodler ovde bez dlake na peru piše o čovekovoj sudbini. Piše o tome da čovek ne upravljava sobom i svojim životom, već da za kormilom njegovog života sedi zli gazda, odnosno satana. Takođe, govori o tome koliko je čovek ogrezao u moralnoj prljavštini, a da toga nije ni svestan. U prvom ciklusu Bodler govori o pesniku i nerazumevanju pesnika. Sredina je surova prema pesniku i ne shvata ga. Međutim, on isto tako veliča pesnika i govori kako uprkos svim teškoćama sa kojima se on susreće, uspeva da se uzdigne uz pomoć svojih stihova.

 

 

CIKLUSI ZBIRKE

Drugi ciklus ove zbirke obuhvata ljubav. Bodler govori o ljubavi i pesništvu koji međusobno isprepletani predstavljaju moćno sredstvo izbavljenja. Treći ciklus je posvećen vinu. Četvrti ciklus ima najmračniji ton, jer govori o poroku. Govori o tome kako porok obuzima čoveka toliko jako da ga žigoše kao grešnog, ne pružajući mu ni misao o bezgrešnosti. U petom ciklusu, Bodler se okreće protiv Boga, a združuje sa satanom. Poslednji ciklus zatvara vrata ove zbirke. Pesnik smrt vidi kao jedino mesto gde moći pronaći mir i spokoj. Međutim, on ovde ne predstavlja smrt kao simbol nesreće, već nade i novog početka. Život za njega nema smisao, a smrt će mu dati neki novi doživljaj, novo iskustvo koje će mu doneti dugo traženi mir.

 

 

KAKO PRONIĆI U SRŽ?

Ako čitamo površno, u ovoj zbirci ćemo naići na niz nejasnoća u pevanju. Mnogo je lakše kad čitamo nešto što nam odmah otkriva suštinu. Međutim, ključ simbolizma se upravo nalazi u umetnosti samostalnog otkrivanja te suštine, koja se krije iza simbola. Koristeći sinesteziju i onomatopeju, Bodler je razradio povezanost zvuka, boje, mirisa i smisla reči, dovodeći nas tako do njenog približnog značenja. Na taj način dolazimo do rešenja svih simbola sakrivenih u pesmi, a sa njim i do potpunog razumevanja pesme.

 

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.



Leave a Reply

Your email address will not be published.