Sigurno ste nekada čuli da je neko za sebe rekao da je poliglota. Ukoliko niste znali značenje ovog izraza, ne bi znali da vaš sagovornik dobro barata jezicima. Poliglotom se smatra osoba koja bez ikakvih poteškoća, pored maternjeg, komunicira na još najmanje tri strana jezika. Reč poliglota nastala je od grčkih reči polu što znaći mnogo, i glosa što znači jezik. Same poliglote smatraju, da bi postao poliglota, moraš usmeno i pismeno komunicirati na najmanje 5 stranih jezika.
POLIGLOTE I UČENJE STRANIH JEZIKA DANAS
Danas u svetu između 60 i 75% ljudi govori više od dva jezika. Iako se francuski jezik početkom 20. veka smatrao globalnim jezikom, danas je potpuno potisnut zbog sve veće upotrebe engleskog jezika. Ljudi danas, pogotovo svi mladi, uglavnom govore engleski jezik, ili bar osnovne stvari za sporazumevanje. Naravno, pored engleskog, popularni jezici danas jesu i francuski, španski, ruski, nemački, italijanski... Možemo da se zapitamo zbog čega ljudi žele da nauče neki strani jezik? Da li je to zbog posla, škole, omiljene serije ili zbog toga što neko stvarno voli da uči strane jezike? Sigurno je neko od nas bio svedok tome da najviše reči i izraza najlakše upamtimo iz omiljene serije koju gledamo svakodnevno. Zbog brojnih španskih serija koje su se prikazivale dvehiljaditih godina, svako od nas danas zna da kaže bar neke osnovne stvari na španskom.
Razvitkom tehnologije i interneta, danas možemo putem obične aplikacije na našem pametnom telefonu početi s učenjem bilo kog stranog jezika koji nas zanima. Bez škole ili časova, možemo unaprediti svoje govorne sposobnosti na brz i lak, ali i efikasan način. Naravno, motivacija koja nas gura je možemo reći i najbitnija. Ukoliko ne znamo razlog zbog kog učimo novi jezik, motivacija se može vrlo brzo izgubiti.
HIPEROLIGLOTIZAM
Ričard Hadson, poznati lingvista je 2003. godine uveo u upotrebu izraz hiperpoliglotizam. Ovim se definiše osoba koja pored maternjeg govori više od šest stranih jezika.
MEDICINSKE PREDISPOZICIJE
Sada postavljamo pitanje da li osobe koje bez problema usvajaju strani jezik imaju nekih medicinskih predispozicija? Tako je utvrđeno da na lakoću učenja utiče pre svega jedna svojevrsna asimetrija mozga kod osoba koje su poliglote, koja nije naravno patološka, ali koja omogućava da dominira onaj režanj koji služi za opažanje, pamćenje, iskustvene radnje i stalno ponavljanje, te da je on daleko dominantniji i razvijeniji kod ljudi koji lako usvajaju nove jezičke obrasce. Takođe bitna stvar je da muškarci lakše i brže uče, zbog povećanog nivoa testosterona koji utiče na već pomenutu asimetriju mozga. Neki lekari smatraju čak da levoruke osobe lakše usvajaju strane jezike zbog dominante desne hemisfere mozga.
SLAVNE POLIGLOTE
Jedan od naših najpoznatijih poliglota bio je Nikola Tesla. U mladosti je govorio hrvatski i srpski jezik, a kasnije u Americi usavršio je engleski, dok je francuski, nemački i italijanski tečno govorio. Njegovo naučno znanje ne bi bilo tu da nije poznavao i latinski jezik. Pored ovih jezika, govorio je i mađarski i češki. Novak Đoković je takođe poliglota, i barata stranim jezicima jednako dobro kao reketom na terenu. Tečno govori engleski, francuski i italijanski jezik, dok nešto slabije zna nemački, ruski i španski. Tek ponešto zna na japanskom, arapskom, kineskom i portugalskom jeziku. Autor trilogije „Gospodar prstenova” Dž.R.R. Tolkin je takođe bio poliglota. U detinjstvu je savladao latinski, francuski i nemački, a tokom daljeg obrazovanja finski, španski, danski, holandski, ruski i norveški. Pored toga što je znao veliki broj stranih jezika, on je i smišljao jezike za junake u svojim romanima.
TEKST: EMILIJA TRAJKOVIĆ
Emilija Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pažnju joj privlače sitnice koje drugi ne vide, voli psihološki aspekt sagledavanja problema. Uživa u čitanju uz šoljicu čaja.