Kako da nam odeća traje duže?

Kako da nam odeća traje duže?

Svako od nas se tokom kupovine odlučuje za neki kvalitetniji materijal koji je često i malo skuplji, međutim ne mora uvek značiti da je skuplja garderoba i materijal zapravo bolji i kvalitetniji od običnog i jeftinijeg. Čak i nakon kupovine bilo kojeg komada garderobe, bila to markirana ili ne, veoma važna i presudna stvar jeste način održavanja odeće, jer što je više i bolje održavamo, duže će nam trajati.

 


 

Ponekad često vidimo kako influenseri i poznate ličnosti snimaju svoje garderobere i pokazuju svoju odeću govoreći i prisećajući se vremena kada su je nosili. Samim tim nemoguće je ne primetiti da je njihova odeća sjajna, lepo očuvana, ispeglana i sa prelepom bojom i zbog svega toga upravo tada i mi otvaramo svoj ormar i gledamo svoju garderobu i primetimo da nije tako lepa i sjajna kao njihova, već je pomalo ishabana, pocepana… Zbog toga, evo nekoliko saveta kako da vam odeća traje duže.

 

 

KAKO PEREMO NAŠU ODEĆU?

Prvi savet jeste da treba voditi računa kako perete garderobu jer svaka odeća koja u sebi sadrži plastiku, prilikom pranja u mašini otpušta mikroplastiku koja je veličine od oko pet mm i nevidljiva je oku. Ta mikroplastika završava u našim rekama i kanalizaciji, ali je na kraju životinje unose u sebe, međutim unosimo je i mi jer su naučnici istraživanjem uspeli da pronađu delove plastike u hrani koju koristimo svakodnevno.

 

 

Jer na kraju krajeva kada malo bolje razmislimo sva nečistoća nakon pranja odeće odlazi u kanalizacione cevi, a potom u prirodu koja upija sve te materije. Ljudi koji žive na selu često sade bašte i razna povrća što je usko povezano sa time da je moguće da sitni delovi plastike, hemikalije i deterdženta dospeju u koren biljke koji će kasnije imati svoje plodove koje će ljudi jesti.

 

 

PRATI ODEĆU NA NIŽOJ TEMPERATURI

Odeću koja nije zaprljana treba prati na 30 stepeni ukoliko je svakodnevno koristite i želite da je samo osvežite. Posteljine, peškire i veš treba prati na višim temperaturama od oko 40 stepeni. Posteljine i peškiri će se manje oštetiti, neće se skidati boja i biće mekaniji. Neki naučnici tvrde da je pranje na manje stepeni i sa što manje vremena daleko bolje i kvalitetnije jer se odeća neće nepotrebno razvlačiti i cepati u mašini što je slučaj sa pranjem na više stepeni. Međutim, nije isključivo ni to da neka odeća i traži pranje na više stepeni jer se u suprotnom ne bi dobro oprala i sve bakterije i prljavštine bi ostale na njoj.

 

 

MANJE DETERDŽENTA

Prilikom pranja odeće treba koristiti manje deterdženta, upravo onoliko koliko je dovoljno za to. Ne treba preterivati jer možete oštetiti garderobu ili izazvati alergijske reakcije na koži kada je budete nosili. Dovoljno je sipati malo deterdženta i dodati sode bikarbone kako bi ona uništila moguće bakterije koje se nalaze na našoj odeći.

 

 

PRIRODNO SUŠENJE

Vrlo važna stvar jeste prirodno sušenje garderobe, na vetru, napolju, a ne na radijatorima ili u veš-mašini. To sve deluje komplikovanije, zbog čega kada možemo lepo isušiti veš u mašini ili staviti na radijator koji će to rešiti za svega nekoliko minuta ili časova, zavisno od materijala vaše odeće. Ali to nije baš tako. Zdraviji način jeste sušenje odeće napolju na žici, na svežem vazduhu koji će vremenom isušiti vašu odeću, sve bakterije će nestati, a odeća će vam biti bolja i laganija.

 

 

ŠTA RADITI KADA SE UFLEKAMO?

Ukoliko dođe do toga da isprljate svoju odeću najvažnije je probati da se to odmah ukloni brisanjem maramicom ili ukoliko ste u mogućnosti pranjem te fleke. Dok je sveža ona će se lakše i brže ukloniti nego kada je ostavite tako neko vreme, svaki materijal upija tu fleku i kasnije se to teško ili čak uopšte i ne opere.

 

 

Zaključak svega jeste da treba čuvati svoju odeću. Ukoliko primenite ove savete, nadamo se da ćemo vam pomoći da i vi kada otvorite svoj orman ugledate kvalitetnu, sjajnu i lepu odeću koja nije isflekana, pocepana ili poderana i koja nije izgubila svoju boju i svoj sjaj.

 

 

TEKST: EMILIJA STOJMENOVIĆ

Emilija Stojmenović je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Vranja. U slobodno vreme voli da čita knjige, piše pesme i obožava prirodu.