Globalno zagrevanje predstavlja povećanje temperature Zemlje. Predstavlja dugogodišnji proces u kojem se temperatura povećava malo po malo, a uzrok tome jesu ljudske delatnosti. Glavni uzroci zagrevanja Zemlje jesu korišćenje fosilnih foriva (nafta, ulje) i ispuštanje ugljen- dioksida.
EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Kada Sunčevi zraci stignu na Zemlju, površina upija toplotu. Ta toplota se potom, podiže i ukoliko joj se ništa ne ispreči, može da ode u atmosferu. U atmosferi tu toplotu apsorbuju neki gasovi koji potom šalju toplotu nazad na Zemlju i tako dolazi do zagrevanja. Efekat je dobio naziv Staklena bašta, jer je i u staklenicima sličan proces. Sunčevi zraci probijaju kroz staklo koje zagreva, a zraci ne mogu da se probiju kroz staklo tako da ostaju zarobljeni. Ugljen-dioksid i ostali gasovi formiraju omotač koji propušta toplotu do tog omotača, ali ne i dalje u vasionu. Kada atmosfera ne bi postojala, prirodna temperatura na Zemlji bi iznosila – 18 stepeni.
Od industrijske revolucije, ljudi su počeli više da koriste fosilna goriva (nafta, ulje, prirodni gas…). Veliku ulogu u ispuštanju ugljen-dioksida čini i prevoz. Automobili, avioni, kamioni doprinose globalnom zagrevanju, zato se preporučuje što manje korišćenja ili korišćenje automobila na struju, ukoliko vam je nešto bliže, koristite bicikl. Korišćenje veštačkih aditiva u povrću i voću takođe dovodi do ispuštanja nitro-oksida, zato se preporučuje da se izbegava korišćenje hrane koja nije sezonska. Seča šuma je katastrofalna po planetu, drvo upija 48 tona ugljen-dioksida i štiti Zemlju.
DO KOJIH EKOLOŠKIH KRIZA DOVODI GLOBALNO ZAGREVANJE?
Sa povećanjem temperatura, dolazi do češćih padavina, oluja, topljenja leda, a samim tim i povećanjem vodostaja okeana i mora, kao i njihovog zagrevanja. Na primer: u Australiji je u poslednjih 50 godina zabeležen rekord u porastu temperature. Posledica globalnog zagrevanja jeste katastrofalan požar u Australiji 2020. godine, gde je stradalo 3 milijarde životinja, uništene su šume i dim je usmrtio 400 ljudi. S porastom temperatura, vodostaj će porasti što će dovesti i do izumiranja mnogih vrsta životinja i potapanja država. Naučnici predviđaju da će ređe zabeležena temperatura od 40 stepeni i više, postati česta pojava i da će vremenske nepogode biti jače i učesetalije: cunamiji, uragani, poplave, oluje i da će Artik ostati bez leda. Jezera će presušiti kao i šume.
ZNAČAJ RECIKLAŽE I DRUGIH NAVIKA
Recikliranje pomaže sprečavanju globalnog zagrevanja, možemo probati da ne kupujemo plastične kese u radnjama i koristimo više puta naš ceger ili kesu. Gašenje svetla i struje ukoliko niste tu može da sačuva protok ugljen-dioksida. Treba saditi što više drveća i biljaka. Ne treba trošiti vodu uzalud ili ostavljati telefon na punjaču, iako je napunjen. Iako globalno zagrevanje predstavlja veliku opasnost po planetu i naše živote, mnogo ljudi ne obraća pažnju ili ignoriše ovaj problem.
Neke sitnice koje radimo svaki dan doprinose ispuštanju ugljen-dioksida, a lako ih možemo iskoreniti i time pomoći našoj Zemlji. Ono što sada učinimo, uticaće i na buduće generacije, zato se možemo potruditi da ostavimo što bolju budućnost našoj deci. Postoje ekološke organizacije u Srbiji kojima ljudi mogu da se obrate i volontiraju. Takođe, danas su informacije dostupnije nego do pre par godina. Upravo zahvaljujući internetu, ljudi postaju svesniji da je solarna energija praktičnija i jeftinija za korišćenje, a svakako i bolja za životnu sredinu. Na nama ostaje da odredimo kakva će nas budućnost sačekati.
TEKST: ZORANA BRKLJAČ