Šta je zajedničko Nikoli Tesli, Sigmundu Frojdu, Fjodoru Dostojevskom i Daliju? Šta spaja Stevana Mokranjca sa Albertom Anštajnom? Svima je zajedničko to, da su njihova dostignuća rezultat njihove kreativnosti. Psiholozi se slažu da je kreativnost misaoni proces, koji za rezultat ima originalno i prikladno rešenje ili dostignuće.
KARAKTERISTIKE KREATIVNOSTI
Kreativnost ima dve karaktesristike i to su originalnosti i prikladnost. Originalno je uvek nešto novo, retko, jedinstveno i neponovljivo. Originalnost se može ispoljiti na razne načine. To može biti jedinstvena slika uslikana posebnim objektivom, nova tehnika slikanja, rešenje nekog problema ili otkrivanje problema. Matematičar Isak Njutn je na originalan način otkrio problem i postavio za svoje vreme originalno pitanje „zašto jabuka padne na zamlju, a mesec ne?“. Pencilin je bio poznat lekarima i naučnicima i pre nego što su ga počeli koristiit kao lek. Međutim, na njega nisu gledali na taj način, iako su znali da ima moć da uništi mnogobrojne bakterije. Lekari koji su se susreli sa njim su ga gledali kao nezgodu pri eksperimentisanju, sve dok Aleksandar Fleming nije uočio potencial ove supstance i tretirao ga na drugačiji, novi način.
Da bi za neko dostignuće mogli reći da je kreativno, ono mora biti prikladno danoj situaciji i okolnostima. Osobe obolele od šizofrenije često imaju originalne odgovore na pitanja ili rešenja nekog problema. Međutim, njihove ideje nisu prikladne stvarnoj situaciji i zato za njih ne možemo reći da su kreativne.
Iako nam se čini da je kreativnost prednost i odlika samo malog privilegovanog broja ljudi, svi ljudi su manje ili više kreativni. Nije potrebno da neko dostignuće promeni svet, da bi mogli reći da je kreativno. Dovoljno je da je bitno samo jednom pojedincu za njegov privatni ili poslovni život. Tako, na kreativan način možemo urediti naš vrt ili unutrašnjost kuće. Spremiti ukusan i neobičan obrok. Kreativnost se izražava i u načinu oblačenju, pisanju čestitiki, fotografisanju i sl.
ŠTA UTIČE NA KREATIVNOST?
Različiti faktori utiču na kreativnost, kao što su: karakteristke naše kognicije, naša znanja, struktura ličnosti i faktori okruženja. Mnogobrojni su kognitivni faktori koji utiču na kreativne procese, ali najvažnije je divertentno mišljenje, odnosno traženje rešenja problema na što više različitih načina i pronalaženje što većeg broja odgovora.
PREDZNANJE
Predznanje je ključan uslov za kreativna dostignuća. Ako problem ne razumemo i nemamo dovoljno znanja i informacija o njemu, pronalaženje kreativnih rešenja je nemoguće. Ponekad predznanje usporava naš kreativni proces, jer smo naviknuti da stvari rešavamo na jedan način i toga se držimo i onda kad nije prikladno i ne dovodi do rešenja.
LIČNOST
Istraživanja su pokazala da je kreativno mišljenje povezano sa različitim osobinama ličnosti kao što su nezavisnost, pozitivna slika o sebi, samopouzdanje, unutrašnja motivacija, upornost, radoznalost i inteligenicija. Nezavisnost se ogleda u nezavisnosti mišljenja. To znači da su kreativni ljudi kritičari, koji ne uzimaju stvari zdravo za gotovo, već razmišljaju i stavljaju pod upitnik već znane stvari. Osobe sa visokim samopouzdanjem su po pravilu upornije i ne podležu socijanim pritiskom. Zato su spremnije rizikovati i biti uporne pri svojim idejama. Setimo se samo Đordana Bruna koji je bio spaljen na lomači, jer se nije slagao sa idejama ljudi koji su imali autoritet. Njegove ideje su danas dakazane kao tačne.
DA LI INTELIGENCIJA UTIČE NA KREATIVNOST?
Interesantno je da nivo inteligenicije nije pokazatelj i prediktor kreativnosti. Istraživači su utvrdili da kreativni matematičari, arhitekte, naučnici i inženjeri ne postižu značajno bolje rezulteta na testovima inteligencije od svojih manje kreativnih kolega. Iako je određen (prosečni) nivo inteligencije potreban za višu kreativnost, on sam po sebi nije dovoljan, što znači da inteligentniji ljudi nisu nužno i kreativniji.
DRUŠTVO
Za razvoj kreativnih ideja važna je i okolina i društvo u kom živimo. Ako naša okolina (porodica, škola, preduzeće…) podržava i ceni kreativnost, unutrašnju motivaciju, razvija potenicijale pojedinca, ne kažnjava drugačija mišljenja, već dopušta različitost i autonomnost i pri tome nam omogućava pristup različitim izvorima informacija i saradnje sa drugim ljudima i naša kreativnost će biti razvijenija i više će dolaziti do izražaja. Ako gledamo kroz istoriju, možemo da vidimo da se bitni pronalasci nisu jednakomerno događali. Oni su karakteristični za antičku Grčku i doba renesanse, kao i za doba industrijske revolucije (od 19. veka do danas). U timperiodima su društva bila demokratičnija i podržavala su slobodu misli i govora.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.