Deža vi odnosno deja vu je već viđeno ili promnezija što znači predsećanje, često kao pogrešno „deža vu”, snažan je utisak da je osoba već videla nešto što inače vidi prvi put. Sigmund Frojd je smatrao da je u pitanju zapravo paramnezija koja nastaje usled toga što novi utisak podseća na neki raniji, zaboravljeni, odnosno neki potisnuti doživljaj ili fantazam.
Kada govorimo o prvobitnom mišljenju paramnezija ima dve vrste koje se razlikuju po svojoj vrsti afekcije i to:
1. Paramnezija prepoznavanja koja obuhvata kapgras sindrom, fregoli sindrom, kao i reduplikativne paramnezije.
2. Paramnezija sećanja koja opisuje nešto što je već viđeno ili žame vi.
Već viđeno jeste vrsta prepoznavanja koju je opisao Emil Boirac 1917. godine kao fenomen koji ima sigurnost da se senzorno iskustvo koje se danas živi iskusi i u prošlosti.
Dok Žame vi je pojava koja se odnosi na to kada osoba ima osećaj da nije u stanju da prepozna situaciju, mesto, reč ili osobu.
SIMPTOMI PARAMNEZIJE
Konfabulacija sećanja kao na primer kada ljudi prijavljuju i čuvaju uspomenu na nešto što je proizvod zablude i u šta osoba koja pati ponekad čvrsto veruje.
Lažna identifikacija u zabludi na primer sopstvenog identiteta, situacija, nekog predmeta ili čak mesta.
Što se tiče deža vija, ovaj psihološki fenomen je jako komplikovan i može se reći da još uvek ne postoje tačna objašnjenja njegovog nastanka. Međutim, švajcarski naučnik Artur Frankhouzer smatra da postoji više vrsta deža vi iskustva. To su na primer ti da bi on nazvao deja visite (već posećeno), a drugi deja vecu ( već proživljeno).
Prema nekim istraživanjima procenjeno je da je čak 70 odsto populacije iskusilo neku formu deža vija, a najviše osobe starosti između 15 i 25 godina. Naučnici su čak pronašli i vezu između fenomena deža vi i epilepsije temporalnog režnja. Osobe koje pate od ove bolesti navodno imaju ponekada deža vi neposredno pre napada epilepsije, tokom napada ili tokom momenta konvulzija.
ILUZIJA
Sa druge strane deža vi se javlja i kod zdravih osoba i postoje mnoga istraživanja koja pokušavaju da objasne ovu pojavu. Psihoanalitičari tvrde da je u pitanju iluzija koju imamo jer želimo da se nešto stvarno ranije dogodilo. Neki psihijatri smatraju da je to neka greška našeg mozga koji u nekom trenutku zapravo nije u stanju da napravi razliku između sadašnjosti i prošlosti.
Kris Mulin, britanski profesor koji se bavi izučavanjem pamćenja, smatra da deža vi nastaje kao posledica mešanja odnosno zbrke u pamćenju. Koliko puta vam se desilo da imate osećaj da ste nešto videli, osetili ili rekli? Jeste li, to je dokaz da se svakome od nas barem jednom u životu dogodilo da doživimo deža vi.
Za deža vi je najčešće prihvaćena teza da se radi o anomaliji pamćenja u kojem vidimo nešto slično što nas vraća na nešto zaboravljeno. Međutim pored svih ovih informacija još uvek nam ovaj fenomen ili pojava nije baš u potpunosti jasna, tako da nam sve to ukazuje da treba još istraživati i podseća nas na to koliko još treba da učimo o životu, raznim fenomenima, pojavama i sopstvenoj vrsti.
TEKST: EMILIJA STOJMENOVIĆ
Emilija Stojmenović je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Vranja. U slobodno vreme voli da čita knjige, piše pesme i obožava prirodu.
