Saudade – reč dubokog značenja za koju nemamo prevod

Saudade – reč dubokog značenja za koju nemamo prevod

Da li ste ikada čuli za izraz Saudade? Čak i da jeste, niste mogli da joj nađete adekvatan prevod, upravo zato što je ova portugalska reč neprevodiva na ostale jezike i predstavlja posebno stanje ili osećanje koje se jednostavno samo oseća. Za neka osećanja, čuvstva i iskustva ne umemo da pronađemo prave reči koje će te neopisive osećaje prevesti u jezičnu konstrukciju razumljivu ostalim ljudima. Neka osećanja nisu rođena da budu razumljiva i bliska bilo kome, zato prema mnogim mišljenjima i nema tačne definicije značenja ove reči, ljudi misle da će se značenje najbolje razumeti onda kad se bude i osetilo. 

 


 

KOJA SVE ZNAČENJA NOSI REČ SAUDADE?

Saudade najpre označava melanholično stanje duboke čežnje koju osoba može gajiti prema odsutnoj osobi. Može da se poistoveti sa nedostajanjem, ali ono u čemu leži razlika jeste ta nejasna i stalna želja za nečim drugim što ne predstavlja sadašnjost. To može biti osoba koje više nema u našem životu, minulo vreme ili nešto što možda uopšte ne postoji. To je osećaj usamljenosti i nepotpunosti usled ogromne nostalgije za nečim što nas popunjava. Taj delić slagalice koji nas upotpunjava može biti i apstraktna predstava o nečemu te ljudi čeznu da nešto što je možda empirijski nepojmljivo popuni prazninu u njima. Ipak, iako se ovaj izraz vezuje za osećaj tuge, možda je pravilnije da se objašnjava kao osećaj pomešane tuge i radosti – kao osećaj koji imamo dok plačemo jer nam srce pati za nečim čega nema, ali prisećajući se vremena dok je to nešto bilo naše ipak se smešimo istovremeno dok se suze slivaju niz obraze.

 

 

 

SAUDADE NIJE SUŠTA NOSTALGIJA

Zbog čega se konkretno saudade razlikuje od nostalgije jeste upravo to što kada osećamo to saudade osećanje, mi patimo za nečim čega možda uopšte nema, dok se nostalgija opisuje i vezuje za tužno prisećanje nekih srećnih dana, mesta ili ljudi. Opet, veoma je tanka linija razgraničenja ova dva pojma zato što saudade možemo osećati i kada patimo za, na primer, osobom koju ćemo veoma brzo videti. Saudade je veoma neodređen pojam, ali istovremeno, kao da sasvim ima smisla.

 

 

 

KADA UBIJAMO SAUDADE?

Izraz ubiti saudade zapravo može nositi dva značenja koja idu u dva različita pravca. Prvi bi se odnosio na to da ako ubijamo saudade, to znači da više ne želimo da čeznemo za nečim, odnosno, ne želimo da nam neko ili nešto više nedostaje. U drugom slučaju, ubiti saudade može predstaviti radnju u kojoj smo na neki način ubili taj osećaj time što ponovo provodimo vreme sa tom osobom za kojom smo čeznuli ili ponovo šetamo gradom koji nam je mnogo nedostajao. Dakle, raditi ono što nam je nekada nedostajalo znači izreći kraj tom osećaju jer više nema razloga da taj osećaj živimo.

 

 

 

SAUDADE KAO REČ SANJARA

Iako je ova romantična i osetljiva reč poreklom portugalska, ona predstavlja ogromnu povezanost sa portugalskim narodom i portugalskom dušom. Od Portugalaca se često može čuti u upotrebi ova reč sa dubljim ili plićim značenjem, ali ne kosi se sa činjenicom da, prema mišljenju samog naroda, Portugalci jesu druželjubivi, ljubazni i fini, ali su i veoma nežni, mirni, nostalgični i melanholični. Ova zemlja izrodila je mnogo umetnika, pesnika i književnika koji neretko svoja duboka osećanja prenose kroz svoju umetnost koja oslikava celokupnu sliku osećanja tuge i gubitka ako ovaj svet i život ne ispune njihova očekivanja. Sanjari se najviše vezuju za ovo stanje, tačnije svi umetnici koji svoje stvaralaštvo grade poput utočišta u koje pribegavaju od stvarnog sveta opšte realnosti koji njihove snove i nade može ubiti. Upravo zato što se neke stvari, neke prilike i osećanja nisu ostvarili u pravom životu ovih sanjara postoji reč saudade koja, kako smo gore naveli, može predstavljati čežnju za nečim što se nikada nije dogodilo i što realno ne postoji, između svega ostalog.

 

 

 

SAUDADE U UMETNOSTI

Saudade kao gorko-slatka, odnosno tužno-radosna kompozicija pomešanih osećanja egzistencijalne čežnje, patnje i nade za nečim u čemu nismo na mestu onog ko uspostavlja bilo kakvu kontrolu – našao je svoje mesto u umetnosti. Zato vam za kraj teksta posvećenom jednom od najmističnijih pojmova predstavljamo stihove pesme Amalije Rodriges – Pesma o saudade, odnosno Fado da Saudade kao pesma setne sadržine o osećaju saudade.

 

 

Oh, moja boli
Bez tvoje gorke žalosti
Nisam mogla da pevam kao što pevam
U mom ogorčenom uglu
O, moja ljubavi
Ti si sada ono što ja patim i plačem
Na kraju, sada obožavam
Za tebe pevam pesmu

 

 

TEKST: ANA ADAMOVIĆ

Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.