Svakodnevno se susrećemo sa raznim vrstama manipulacije. Ljudima se često manipuliše preko reklama, društvenih mreža, a najviše preko medija. Čini se da je danas moć izmene prave istine prisutnija nego ikad pre. Propaganda je pokušaj oblikovanja percepcije, ali i pokušaj manipulisanja ponašanjem ljudi u cilju ostvarenja cilja onih koji se njome služe. Može se reći da je propaganda stara koliko i sama komunikacija. U najranijim periodima propaganda se koristila u vidu sredstva za saopštavanje važnih informacija, ali i kao način da se ljudima nameće određeni način ponašanja.
DA LI JE MEDIJSKA PROPAGANDA UVEK LOŠA?
Propaganda danas ima jako veliki značaj za ljude koji je koriste kao jedno od glavnih sredstava ostvarivanja ciljeva. Iako može da bude dobra i loša propaganda, u medijima uglavnom dominira ona loša. Mediji svojim sadržajem i prikazivanjem istine onakvom kakvom je oni vide ljudima ne ostvaljaju mnogo prostora da mogu da procene da li je namera određene propagande dobra ili loša. Čovek mora da ima svoje racionalno pre svega, a zatim i kritičko mišljenje na osnovu kojeg bi mogao da donosi odluke, ali i da bira šta želi.
DA LI USPEVAMO DA UPRKOS PROPAGANDNOM SADRŽAJU DOĐEMO DO ISTINE?
Sve prisutniji pojam propagande čini da grupe ljudi ili pojedinci ne razlikuju istinu od onoga što im se predstavlja kao istina. Stručnjaci koji se bave plasiranjem propagande imaju za cilj da osobe kojima se oni obraćaju veruju u njihovu verziju istine o određenim temama. Priče koje čine propagandu nisu uvek lažne, ali su često izmenjene i lako deluju na emocije.
TEHNIKE PROPAGANDE
Takozvani efekat trenda je pokušaj ubeđivanja ciljne publike da se pridruži određenoj akciji. Uglavnom akcije pozivaju da se kupi određeni proizvod koji je trenutno u trendu. Blistave tvrdnje su sačinjene od emotivno dopadljivih reči. Ova tehnika propagande dosta utiče na raspoloženje ljudi, ali i osećanja. Najčešće se koristi u političkim kampanjama. Prozivanje je tehnika u kojoj se napada protivnik, a ne argumenti koje on koristi. Često se ova tehnika primenjuje u tekstovima koji šire govor mržnje. Strašilo jeste tehnika kojom se pogrešno predstavlja stav neistomišljenika. Ne napada se već iznet stav već se on menja nekim površno sličnim stavom. Tvrdnje su citati koji se navode da bi podržali ili odbacili određenu politiku, akciju ili program.
PROPAGANDA U MEDIJIMA
Jedna od glavnih uloga medija je da imaju pre svega društvenu ulogu, ali i informativnu i edukativnu. Zadatak svih medija jeste da ostvaruju svoju ulogu i samim tim pravdaju svoje postojanje. Nažalost sve veći broj onlajn medija učinio je da pojedini mediji ne ispunjavaju nijednu od navedenih uloga. Sve češće se susrećemo sa propagandom u medijima. Veliki procenat medija je rezervisan za plaćene reklame, pa tako slušamo vesti kroz koje se provlače informacije koje su u službi određene propagande i gledamo televizijske priloge na kojima se otvoreno vidi da neko želi baš nama da nametne svoj stav. Prisustvo propagande je ono što ne može da se ospori, potrebno je da pojedinci, ali u grupe nauče kako da kritički sagledaju sadržaj koji im se plasira putem medija.
KAKO ODOLETI PROPAGANDNOM UTICAJU?
Kritičko razumevanje od strane ljudi kojima je namenjena propaganda dosta je ublažava ili je čini bezazlenom. Razumeti šta se krije iza propagande je ključ toga da ljudi odluke donose samostalno bez njenog uticaja na njihovo razmišljanje. Sloboda razmišljanja je ono što propaganda pokušava da ograniči, jedini cilj propagandnih materijala i sadržaja jeste da ubede svoje ciljne grupe šta je prava istina. Relevantnost medija u doba u kojem je propaganda dostigla svoj vrhunac dovodi se u pitanje, što nas navodi da se često zapitamo koliko je tačno to što čujemo, pročitamo ili vidimo u medijima.
TEKST: ANĐELA JANJIĆ
Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.
