Ne čekajte. Vreme nikad neće biti pravo. – Napoleon Hil
Svi imamo iskustva u odlaganju nečeg neprijatnog zarad kratkoročnog zadovoljstva. To je pojava koju nazivamo prokrastinacija. To predstavlja izbegavajuće ponašanje koje nosi sa sobom sabotiranje sopstvenih ciljeva. Oblasti života u kojima prokrastiniramo jesu: briga o sebi, lični razvoj i poštovanje obaveza prema drugima.
UZROCI PROKRASTINACIJE
Velika želja za uspehom uporedo može razviti i strah od neuspeha. Kao rezultat ove dve suprotstavljene sile javlja se osećaj zaglavljenosti, pogubljenost i dobija se odlaganje obaveza. Isto tako, u pozadini ove pojave javlja se uverenje bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti prijatnije. Istina je suprotna, svako odlaganje povećava neprijatnost. Niska tolerancija na frustraciju je jedan od najčešćih razloga prokrastinacije. Filozofija koja je osnova niske tolerancije jeste da sve što rade u životu mora za njih biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to užasno, grozno i nepodnošljivo. Perfekcionizam oduzima dosta energije, jer znanje o tome da ćemo se tom zadatku potpuno posvetiti dovodi nas do linije manjeg otpora, tj. odlaganja.
VRSTE HRONIČNE PROKRASTINACIJE
Postoji specifična vrsta (kada se odlažu obaveze samo u nekim aspektima života) i opšta (kada se odlažu obaveze u više važnih oblasti života dugoročno i prisutno je trpljenje posledica usled istog).
KOJA JE KORIST ODLAGANJA?
Osećanje trenutnog olakšanja dovodi do kratkoročog zadovoljstva, što smo već pomenuli. Suprotnost filozofiji odlaganja je filozofija racionalnog hedonizma. Suština je odlaganje trenutnog zadovoljstva zarad sticanja većeg, dugoročnog zadovoljstva.
KAKO PREVAZIĆI PROKRASTINACIJU?
Prvi korak je prepoznavanje prokrastinacije, svesnost odlaganja obaveza i njihovih neodgovarajućih posledica. Drugi korak je shvatiti zašto se dešava prokrastinacija. Treći korak je usvajanje anti-prokrastinacijskih strategija (određivanje sopstvenih nagrada, zadužiti nekog da kontroliše i potom skrene pažnju na promene…). Ukoliko je prokrastinacija postala ustaljeni obrazac, najbolje rešenje je uputiti se na psihoterapiju.
TEKST: ANA MILUTINOVIĆ
Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.
