Uticaj pandemije na pronalazak posla

Uticaj pandemije na pronalazak posla

Pandemija COVID-19, izazvala je nestabilnost na globalnom tržištu rada. Postojeće mere socijalne distance znatno utiču na produktivnost ljudi. Pored znatnog uticaja na produktivnost, ljudi konstantno brinu o tome šta će sutra doneti. U ovom trenutku, budućnost je nepredvidiva. Radnici nisu sigurni da će svoj posao zadržati, iako su izuzetni u svom sektoru, a šta budućnost nosi ljudima koji tek treba da se zaposle?

 


Mere koje su donete ne bi li se smanjilo širenje virusa, uticale su na to da brojnim poslovima preti nestanak sa tržišta rada. Prvi na udaru su repetativni poslovi koji se mogu automatizovati poput dispečera, daktilografa, turističkih agenata i slično. Razvoj automatizacije je bio neminovan i pre pandemije, ali pandemija je delovala tako da se automatizacija razvija brže nego što se tržište rada prilagođava novim načinima rada. To je uslovilo da veliki broj ljudi ostane bez posla ne samo tokom pandemije, već će verovatno biti bez posla i nakon nje. Velike gubitke su doživeli i ugostiteljski objekti zbog lockdown-a, i mera socijalne distance, turističke agencije zbog brojnih i različitih zahteva država u cilju spečavanja širenja virusa. S tim u vezi, i međunarodni prevoznici su doživeli ogromne gubitke.

 

 

S druge strane, tokom pandemije su se i razvili brojni poslovi. Najviše su profitirale kompanije koje se bave dostavom hrane i kurirske službe. Veliki broj kompanija u Srbiji posluje u formi brick-and-click, odnosno integrišu offline i online poslovanje. Uprkos tome, kupci ipak više vole da fizički odu do prodavnice i izaberu šta žele. Kako je to tokom lockdown-a bilo onemogućeno, onlajn poslovanje brojnih kompanije je dobilo na značaju.  Pored ovih kompanija, najveći profit su ostvarile kompanije koje se bave pravljenjem maski, a nastalo je i mnogo malih privatnih poslovnica koje se bave pravljenjem maski od raznih vrsta materijala i raznih dizajna. Nakon svega rečenog, može se zaključiti da su se najviše razvili poslovi koji su u skladu sa postojećim merama socijalne distance.

 

 

S obzirom na to da je pandemija znatno uticala na tržište rada, smatra se da će najveća potražnja za ljudskim resursima biti u medicini, IT industrijama, finansijskim sektorima kompanija u svojstvu savetnika, a veliki broj ljudi odlučuje da osnuje svoj startap.

 

 

Najmanja potražnja će biti za poslovima koji imaju veliki potencijal za automatizaciju. S tim u vezi, plate će biti srazmerne potražnjom za datim poslom.

 

TEKST: ANA MILIĆEVIĆ

Ana Milićević je studentkinja Fakulteta organizacionih nauka, smera Menadžment.