Prihvatanje je adaptacija na situaciju koju ne možemo da promenimo. To je razumevanje okolnosti i načina da sebe zaštitimo od stresa, kroz aktivnosti koje su zdrave. Prihvatanje ne podrazumeva da se mi mirimo sa situacijom, okolnostima ili bolom, već da svesno razumemo da se neke stvari ili neki događaji dešavaju i uvek će se dešavati mimo naše kontrole i mogućnosti da utičemo na njih. Za takve situacije ili događaje nema potrebe da snosimo odgovornost. Do nas je da se adaptiramo kako nama najviše odgovara jer možemo mi da utičemo na promenu te situacije.
USPOSTAVLJANJE MIRA
Svesno razumevanje donosi mogućnost mira u nemiru i omogućava nam da reagujemo na optimalan način, a taj način je jedini mogući za dati trenutak. Ovde reč mir ne podrazumeva izostanak emocija. To su dve krajnosti – izostaviti/nemati emocije ili ih potiskivati kada krenu da se ispoljavaju. Mir je ovde ekvivalent prihvatanju i svim emocijama koje se pojavljuju, koliko god bile neprijatne. Za potpuno prihvatanje života potrebno je prihvatiti i biti u miru sa odlukama koje smo ranije donosili i koje sad donosimo.
ŠTA JE TUGA?
Tuga je kao i strah, jedna od zdravih neprijatnih emocija koja nam pomaže da dođemo do cilja. Ona može biti, ali i ne mora biti emocija velikog intenziteta i ukoliko ne preraste u drugu emociju, ne ostavlja posledice po naše mentalno i fizičko zdravlje. Tuga je emocija koja nam se javlja prilikom nekog gubitka ili neuspeha koji smo doživeli.
Ako smo nepovratno izgubili nešto ili nekog nama vrednog, a bili smo emotivno vezani, tuga nam pomaže da se oprostimo. Ona je emocija koja nam pruža podršku u procesu zaceljenja i nema apsolutno ničeg lošeg u tome da se osećamo tužno u takvim situacijama. Mistifikacijom ove emocije dolazi do toga da pokušavamo da je potisnemo, jer bi trebalo ili moramo ostati jaki i razumno odreagovati. Ne postoji razumna reakcija nakon velikog gubitka, osim da smo uplašeni ili tužni.
TUGA MOŽE PREĆI U DEPRESIJU
Može se desiti da naša tuga pređe u nezdravu neprijatnu emociju tj. stanje, a to je depresija. Naravno to se ne dešava tako lako. Postoji dosta faza i uslova koji se ispune, i u tom slučaju topla preporuka je razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom.
VEOMA JE VAŽNA PODRŠKA
Podrška u momentima velikih gubitaka ili neuspeha je najvažnija. Promena kroz koju tad prolazimo, kakva god da je u pitanju, nije događaj, već proces i tako treba pustiti da bude. Proces ne treba prekidati, već pustiti da prođe svoj ciklus. Dozvolimo sebi da osećamo sve neprijatne emocije, dozvolimo sebi da budemo tužni određen period i adaptirajmo se najbolje što znamo na novonastale situacije.
Kada prihvatimo emociju tuge, postaćemo svesniji sebe i razbistriće nam se potencijalna rešenja. Nakon saznavanja kako nastaju emocije i kako da ih prihvatimo, naredni korak bi bio njihovo rešavanje.
U prethodnom tekstu potrudili smo se da objasnimo kako nastaju emocije i da li su one van naše kontrole ili možemo da utičemo na većinu. O tome, čitajte ovde.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
